Naselje Budo Tomović ima oko 650 osoba u uslovima koje možete da vidite. Kuće su polusagradjene, pola napravljene od
dasaka, većina nije zaposlena, većina živi bez struje ali kako oni kažu, navikli su na ovakav život. Jedna od nevladinih organizacija koja pomaže žiteljima je NVO Budo Tomović, njihov predstavnik Tahir Hajruši će nam
reći nešto više o stanju u ovom naselju.
Šaj vaćaren ameje sar hiu akate?
Pa te vaćarav tumeje kaj me sem predstavniko
katar e 2002 brš, kaj cerah bući pale i Roma i Egipćaja, te otkana
sem me predstavniko ni djele ni jek korako angle, sa maj phare živin. Sar kaj ka dikhen, hi but chavre, hi 650 džene, hi kaj primin o socijalno po 195 primin e deja, huljarde lenge, phare živin, a majbut ni ćeren bući, a ahke vov, ni ćerel bući, majbut hi e izbjeglicen no e Roma kaj hi bijande akate.
Akate hi 20 terne a ni ćeren bući, gućahke sema te vaćarav ćuće
kuva kana ikhardan ma teharin. Hi len po duj, trin čavre... Sohtar živin?
Sohtar pučhe, živin katar o smeće, džan ano foro, ćiden e boce, ćiden o sastri, alunijia te šaj živin te te parvaren ku čavre.Inaj len katar te
pućinen e struja, hi len baro dugo.A džanah kaj akava brš seha baro šil, inaj seha len kaš te lije e grijalice te ćerde bare dugujra.Te na e čavre meren e šilehtar.Me našti pomožisardem, rodijem, inaj seha, kuva lava e Isenohtar, vov kana hi del, stalno del.Del i hape , me našti odužima lehke.
Pomožima i o Socijalno centro o Mitrović Ivano, manca te e Kurti Ismeto.
Ali našti samo von pomoži len, hi len but kaj trubuj len, džan ane sikavne, inaj len so te len pe pe. Akana mora te džav varendje, ali te džah dži lende, ku čavren inaj niso, parange, našti mutavav tumeje, me zahvalima tumeje kaj avilen, te e direktoricahke Božović, kaj istardah ka čavren sar sah averen, te o Šabotić Sait, ali len inaj so te idjaren. Vaćar ameje, akate
hi i Roma i Egipćaja, so mangen tumendar?Hi akate, i tale Trebjesa ko Ismeto i Roma i Egipćaja, isto hi kuva, von mangen a amen ka ćerah jek
predstava, te e čavrenge te sikon, kuva hi najbut so dikah akana.
Te e doktoreh ka lah te dikel len, akatar hi pandž kilometajra dži ano foro.
Te ni džanen kana hi o doktori, te kulehke mangav te vaćarav te na den e projektujra kulenge kaj ćeren samo pehke, no te resel inćah kaj trubuj. Hi i
akate o smeće akaring, o Muratović del vah kute, o direktori Javnog Komunalnog, čistosarah ali kana inaj e kante so te ćerah. a nasvaloh
hi o narodo. E televizija Crna Gorahko džanel sar sah e Roma živin a akate
hi phare, so ka mutavav će.Zemljani putevi, kuće koje se samo ne sruše
slika je ovog naselja.Mladi Romi bez posla koji ne vide izlaz iz ove bijede. jedan od njih je Sefadin Beslimaj, otac četvoro djece koji žive u ovoj kući.Sar živih?
Pa te na huhavav tu, phare. Dikeh i tu, neko lel o stano a hi le ćher po duj,trin spratujra, a me živi phare, dikeh korkore, ane baraka, sar i majbut džene, a amen ane barake. A niko ni avel te dikel amen.
Sar sen tumen?Phare, štar čavre, mo phral hi nasvalo, 16 brš hi lehke. Mi
dej hi ane Germanija a mo dad mulo ane 55, brš, terno. E čavre džan ane sikavne?Samo e majphureder. Vaćar ameje ku poslo kaj ćereh?
Pa kana ikharen amen te čistosarah ili te hanavah, e manuša kana roden te ćerah bući.pharo uvijend, sar naklen?Lačhe, krpisaljam varesar.
Rodaha bući, me te mo pral, vov hi akana inća,nakadem le, akate našti
nakaha, seha pandž, šov drom, a vaćarde le
kaj ka ikaren le, te kana seha majpaluno
drom, tradije leTe ni ikarde le majbut.
Sefadinov komšija Isad Hajruši je u malo boljoj situaciji, on prima materijalno obezbedjenje, ali nema struje već dvije godine.
Hi ma socijalno, invalido čavro, živi ane ka baraka kaj dikan sar hi, vaćarde andar o strano kaj ka den, ali huhade. Sa adjićarah kaj ka avel majlačhe
ali inaj. Inaj amen struja, ahke duj brš, paj hi ali struja inaj.
Rodijen e bući?
Rodijem, ahke šovto brš sem po biro, ali džav svako dujto čhon
ali inaj, vaćaren kaj ka avel ali inaj.
Ženime, gaći čavre?
Sem, trin čavre te čej.Ahke sar živisarah ane ka mahala amari, samo socijalno hi ma, a pučlem andar e stanujra i ane Opština i ane Vlada i ano Socijalno te sah vaćaren kaj kla den ali ni den.
Da vam kažem ko braći, sinovljeva kuća mi je izgorela, niko nam nepomaže, njegovo ime je Ganija Hajruši, ima djecu i familiju...
Gdje žive sad?
Moja djeca su izašli iz te kuće a on je sa ženom.
Kada se desio požar?
Prije tri mjeseca.
I niko nije pomagao?
Niko, ni novinari, samo vatrogasci koji su gasili požar.
Bez pomoći?
Ne.
Kako živite, radi li ko?
Primam penziju 50 eura, imam puno kredita, a imam puno djece.
Koliko djece i idu li u školu?
Sedmoro djece. nemam školu...
A djeca?
Djecu sam školovala, radila sam 20 godina, penzija je sada mala
zbog kredita evo pet godina...a bolesna sam od šećera i pritiska ne znam
ni šta pričam.
Djeca rade li?
Niko, imam dva unuka i dva sina koji ne rade.
A kako prolaze?
Po kontejnerima, skupljaju iz smeća, robu,željezo, od toga žive.
Prodaju li što na pjaci?
Ništa, nekako preživljavaju, Više su gladni no siti.
No kad bi imali bar neku pomoć, u ovoj kući više neko ne može da živi.
Kako ste prošli zimu?
Bilo je, nekako smo uzeli drva na dug i za to smo dužni...
U Nikšiću postoje tri slična romska naselja, Brlja, naselje Pod Trebjesom i Budo Tomović. Ni u ostalim naseljima slika nije puno bolja. A puno jeobaveza koje se moraju obaviti, djeca moraju u školu, djeca moraju da se vakcinišu, ali djeca treba da imaju i srećno djetinjstvo. A ovako ga
nemaju, u nikšićkoj prašini i blatu i kućama koje su u fazi rušenja.Postoje obaveze, kako Države, kako i ljudske da stvorimo djeci uslove života dostojnim življenja. Puno Državnih Institucija i nevladinih organizacija sprovode razne akcije za Rome u Nikšiću, a koliko je od toga uradjeno, vidimo i sami.