Talenat koji se retko viđa govorili su mnogi za Ljubicu Adžović.Njena gluma u filmovima Emira Kusturice "Dom za vešanje" i "Crna mačka, beli mačor" bila je upečatljiva, a da nije bila
samo naša miljenica govori i to da je elitu na Kanskom festivalu bacila u trans. Rođena je
u Skoplju 1924. godine, bila je gatara i živela je u jednom mestu u blizini Sutomora gde
je Kusturica i pronašao. Godinama se pričalo da je on za nju saznao preko novina
koje su pisale o njoj i čim je video znao je da je ona "rođena glumica".Ali, Ljubica
to nikad nije rekla za sebe. Njena smrt je mnoge pogodila, posebno Kusturicu koji je
rekao: "Bila je rođeni talenat. Radio sam sa profesionalcima i amaterima, ali ona je bila posebna, uživao sam u svakom trenutku radeći s njom. Jako mi je žao što ona nije više s nama".
U intevjuu snimljenog 1989. godine Ljubica pričao svom vidjenju Kana i velikog platna:
Šovardeše bršengi Romnji Ljubica Ažović, cijelo po životo seha po krajo Barehko, thale cahra te ane barake,ćerde katar o kartono te phalja, dikhela ane karte te dućarela,a živia katar kuleh te katar o sastri.
Prvo dhrom seha ane Kina kana diklah o film e Emire Kusturicahko"Dom za vješanje" ane savo
seha voj ane jek katar e glavni uloge.
Seha po Kanohko Festivali, lijah pohvale kulehke te irisalji thale cahra.
Me sema pe plaža, e kartenca,
dućarava, o šeširi pe mo šoro e tašna po
dumo. Dikav save kuva autujra
aven karing ma. Istaren e kamera te
vaćaren "Ljubica, savi san, gija te ačeh te te deh vorba". ame pučava so seha,
gućahke sema te inaj seha
fijeso bilačhe. Dije maje vorba vareso,
me ikhardem len pe kafava a
von nikamle no rodije mi adresa.
Ni naklah 15 djive von avile pala ma. Djelem inća, pučlema vareso a o
Kusturica adjićardah ma samo gija.
Našti mutavav čuče, ane Skoplja.
Vaćardah maje kaj me trubuj le te
te na dujrivav. ame inaj sema angle
kamere, tre lenca sema inja čhon.
Kuva seha maje sar kaj sema e čavrenca.
Šukar seha, sar kaj seha mrne čavre,
a ašunela ma sar mo čavro. i o Rajko
Djurić dela ma o teksto,
a me dava vorba pe mrno,
ni glumija gija sar me
mangava, sar me čavrenca ili unukonenca.
Sah sar kaj dikhen ku film
gija seha mrni čorimata. o Kusturica
hi bižaj te ni džangljola so
e Roma šaj ćerena. Me sar bisikavni
Romnji mora te tovav o
naj a ćerdem o film kaj vaćarde
kaj seha majšukar.
Cinoni sema, mi bika vaćardaha
maje kaj ka ane phure djivesa avav
maškar e but manuša.
A ni paćava la. A ikliste lahke alava.
A kana diklem sah ku phero
kaj mangfela te sliki ma, pučava ma
kahtar gaći manuša.
Katar svako rig avileha.
Te pučlaha ma Jugoslovenski
me sah vaćardema lenge. Ali mrne
alava vaćarela jek čuvri a majpalal
o Kusturica dijah vorba andar ma.
So me džanav so vov vaćardah.
Ni džanava kuja čib so dijah vorba
andar ma. A so džanel te del vorba Francuski...ni paćaha. A von seha gućahki
kaj ćerdem majbut filmujra.
Ni paćana, me vaćarava lenge kaj
hi kuva mrno prvo film.
A ćeldem gaći šaj, a seha kute glumice
samo gija. Kana me
ćeldem savorenge seha milo.
So sema pe hotejla, sema
ano Skoplje, sema ane Ljubljana,
ano Beogrado, ane Italija,
ano Milano, seha maje gija te
avel maje i me čavrenge.
Te diken sar hi lačho životo.
A te vaćarav tumeje kana,
kava hi maje majphare, andar
o Kano po smeće!
Našti paćav kaj sem akate,
te but hi maje šukar te ni ka bistarav!
Sah so seha ano film seha gija.
Kaj bišaldem me unuka ane Ljubljana
te sastol. I ku baraka kaj
vazdinjalji, sah seha gija.
Kaj bićinena e čavren ano
Peć, po Kosovo, ane Djakovica
a kaj vaćaren andar e
Adžovićujra ni bićinava me čavren
ni džanav sohke. Koreh
istarava le mande. A o Del te lijah le
nek lel le.
Me čavren sikadem te
avel len lačhe amala, te avel
pe phiro dhrom, phiri bući
nek ćerel te na hal pe. A akala
andar o Titogrado kaj
aven napanin len, a akate i mrno than,
akate bijandilem, akate phurilem
ćeren fijeso, čoren a e milicija aven akate,
gućahke hi ka kuva
ćerdam amen. A amen ni ćerdam kuva.
Ka mutava će, me sema nasvali.
Sovav ane cahra, a ane dešuduj sahata
kotor akatar, ahke dik,
ni huhavav, sar tumen vaćaren, ku
pacovi čindah ma,
ikhardem Spaho, Spaho! Ušti!
Uštilo te pučlah so hi?
Inaj ma mo kan, sah idjardah le.
Dikhav sah ano rat,
džav ko doktori, sah djele manca,
mo džamutro o Ševko,
pučle so seha, a o pacovi idjardah o khan.
Djelam ko doktori
a inća asan mandar sar e glumica te han
a me vaćarav lenge,
inaj sem me ane soba sar tumen
no sem thala cahra.
E gija vaćardem lenge.
A sohke kana agija aven
mande e gazetajra, sohke ni
avena ane mrno stano
te bašalen po zvono te te džanen
mi adresa. A na
akate e ladžavimahtar te
našti dav
tumen ni šolja kafava.
Čudno hi e manušenge
kaj ni promenisaljem. Kaj ni
makav ma ku margarinoha,
sar ikhardol, e karminoha. A sar
me te istardivav gija.
Te istardivav kaj sem francuzica a živi
ane Jugoslavija.Živi sar
kaj i živija majanglal. A e manuša
hi gućahke kaj hi ma love.
A ni dobisardem gaći love.
Dijema po pinda, saranda,
tranda. Ni dijema gaći love.
Ni bangarav e
Kusturicah, vovo hi samo
režiseri, ni
dela vov e love.