U romskoj populaciji ovaj problem je jako izražen zbog velike nemaštine. Program 12 koraka pokazuje kako da se zavisnici vrate u normalan život. Priča koju priča Samir Begzić jeste priča koliko je potrebno zavisnicima da shvate da je narkomanija bolest koju treba liječiti I uticaj društva na tu ulogu, prvo podrška od strane bližnjih a potom I društva. U ovoj emisiji gledamo dio , dokumentarnog filma pod nazivom 12 koraka u režiji Milana Šofranca, priča jednog zavisnika koji u 12 koraka izlazi na kraj sa samim sobom I uspostavlja kontrolu nad svojim životom. Dvanaesti korak je pomoći drugima ukazujući na sopstveno iskustvo, jedanaesti kada se u snazi Više sile nalazi izbavljenje I vraćanje na životni put bez droge.
Injato korako, te izvinihtu sah ku isanonenge, aveh, bešeh te vaćareh lehke me ćerdem će kuva te kuva. Te ten a adjićareh te oprosti će Ili te adjićareh te tradel tu. Ali vaćarde maje kaj inaj dost ate samo vaćarav kuva no mora te I me bućaha te mutavav kaj sem kule gućahke. Svako pe piro vah izvinipe sar vov misili. A seha I džene kaj inaj seha džuvde te našti gija izvinisaljem lenge te mora seha averečande te izvinima, te ćerav lačimata. Te ćerav, idjarav o havazi , te mutavav averenge sar seha maje te te jek lijah te džal sar me, te ašundah ma, možda ku harami kaj seha ma karing ku mulo ka nakav kuleha.
Ohtoto korako
Kana vaćarde maje te škuri po lil sah kulen kaj dukadem, me vaćardem kaj hi kute dad, dej , phral a aver inaj niko kahke me ćerdem bilačipe. Ali kana lijem te škuri dijema gućahke sah me amalengo, kaj mora seha lenge te našen mandar kana dikena sar izglediha, kana lena o telefono te nakena o dhrom pe aver rig ten a dena vorba manca. Džanena kaj mangava te rodav lender love. Hi kute me kumujra, pobratimujra, rodjakujra, kaj inaj sema lende pe veseljujra, dženaze, kana trubuja te avav paša len. Kaj ladžarava len. Me vaćarava kaj hi kuva mrno životo, ali diklem so ćerela kuva lender, te todem len pe ku lil, kaj sa chra po chra seha sa maj bari.
Eftato korako
Eftato korako hi te avav ponizno. Maje seha kuva te avav ladžavno. Kuva seha maje parhe jer sema gućahke kaj ka avava maj tele fijekahtar. A onda sikade ma kaj kuva inaj ladžavo, kaj kuva hi te aveh realno ano životo, te dikeh so san te sar san, sar te dikeh tu tut a onda I averen. Ku eftato korako hi te marehtu tu tuha, te na aveh me sem majbižaj, me džanav sah, te avav pe kuva, te džanglema ni avilema kute kaj sem. Gija hi lohke a pale gaći vaćardem me maje te ćerdem te avel phare. Te kuva I sikadahma ten a ašunav me man no te ćerav kuva so vaćarel maje o Baro havazi.
Šovto korako
O šovto korako hi te mukav e Devleh te lel ku bilačimata kaj hi leh. Možda seha ma I lačipe ali ku bilačimata pandena ma. Kana san pe ulica, mora seha te huhaveh. Te aveh sah so ni trubuh. Jer ka huhaven I tut te avilan lačho. Ame sah e bilačimata ćerava ane lačimata. A mora seha te sikivav te avav gasavo. Te na avav gija, ten a huhavav. Te avav bilačho. I kana trubuja I kana ni trubuja. Te pale ćerav a gija sar o Del vaćarela maje a na so me mangava.
Pandžto korako
Kava seha maje pharo korako a vov vaćarel- rodav te oprost mandar, e manušendar e Devlehtar. Me sar zavisniko sena ili ane dumutnimata ili ane anglunimata. Majanglal seha me gućahke kaj seha maje phare, te kaj naklah maje vareso, žao seha maje, inaj sema anekuva djiveh no sema ano paluno vakti. A aku vakti inaj seha lačhi. A te inaj sema inća sema angle, te mislija, sar ka džav pe bući, sar ka ćerav familija, sar akava, sar ukuva te onda darava katar sah kuva, te vaćarde maje kaj trubuj te živi samo akana, jekhe djiveshke. Ali mora seha maje te bistrav kuva so seha. Sohke inaj sema ane sikavni, te tradav e lopta, te kaj ni ćerdem niso, te kaj ćerdem kuva so ćerdem avere manušenge, te te rodav oprost e Devlehtar kulehke so ćerdem I maje I averenge.
Štarto korako
Avel o štarto korako kaj hi pharo jer mora seha te ćerav lil katar me čačimata. Te dikav sohke me lijem te hav e droga- kaj me amala andema pe kuva drom ili gija fijeso, a me džanava kaj inaj seha kuva no kaj me birosardem. Te te ćerav mi biografija a amen kuva ćerah gija katar pamti dži ke kuva vakti. Te sah so naklem ano životo sah naklema dži ko heroino te sah ku korakujra mora seha te nakav a phare seha te nakav len angle fijekah.
Trito korko.
Sikavel sar te mukljoh e Devlehke. Majanglal molia te delma ku love te nakav e kriza, ili te spasi ma katar e bilačimata majpalal bistarava ma. A o lačipe sah me ćerava. Ni vaćarava kuva o Del kaj dijah. Te onda sikilem te molima e Devlehke. Te nakav o životo sar o Del vaćarel maje. Te džanglema ni avilema pe ku drom. Kuva hi o trito korako.
Dujto korako
Dujto korako vaćarel te malaveh e Devleh te mutavel ćećo dhrom. Pučava ma so hi kuva, ni paćava. Ni paćava ano Del. Paćava kaj živi sar me mangav te šaj vaćarav kaj sema gućahke kaj me sema ku del ali vaćarde maje kaj mora te malavav vareso so ka avel majbaro mandar te mutavel maje sar te nakav o heroino te te malavav . a ane ka lil 12 korakujra naken i e galbeni i e parne i ko ni paćal ano del te ni ikardol o del no majbari sila. Gija i maladem te na avel Del no majbari zor, a kuva seha maje ku 12 korakujra. Te avav majlačo isano, te kuva seha mo izvori katar mi zor. Te irima lahke kana trubujma, te avav paše la.
Mora seha te avav k prvo korako te vaćarav me maje kaj našti angle. Sar e droga seha maj zujrali mandar. Mislija kaj inaj seha ali kana dijem vorba diklem kaj e droga seha kuva sohke sema tele. Phare seha. Ćrdpl but phare, mora te mukljoh pe phuv. Aven i e depresije te nervoze, pučehtu sohke kuva ćerdem me maje. Kuva kaj drogirijama mora seha te ćerav kaj haćarav vareso. Te haćarav kaj sema dilo ano životo. Pharo seha ku prvo čhon bi drogahko. Te vaćardem kaj ni ka avav dilo pale ano životo. Mangava me te vodi mo životo a na o heroino. Me sem Semir te me sem zavisniko te hi ma 46 brš. Anglal šov tepaš brš maje ćerdahpe jek čudo. Lijem mo životo palpale. Kasardema le. Živija le a ni živija le. Ka dav tumeje vorba sar. Bajrilem ane normalno familija, maškaruni klasa, dad kaj ćerala bući e daj ćhere, me te mo pral kaj hi majpureder mandar trin brš. Lijema te pijav e raćija, šaj but pijava te gija i lijah. Pe veseljujra pijavah boca votka te ni haćardola maje a sah aver seha mate a me sema glavno kulehke. Plohke lijem te dav ane kuva, sah kula kaj len ku droga, sah hi sar me kaj voli te vaćarav huhavne. Me huhavava sah pa i me man. Inaj seha maje phare te huhavav mrneren, ane sikavni te sah len. Jek životo seha ma ćehre, dujto pe ulica, te snadjima pale droga te pale sah. A vaćarava me maje, sar i sah e zavisnikujra, kaj me šaj kontroliši kuva. Te kana ašunav averen kaj gija den vorba džanav kaj hi len problemo. Me drogirijama preko 20 brš, provisardem skoro sah droge, 15 sema po heriono, 10 sema pe suv, te ni pindžardem nijekheh kaj kontrolišisardah e droga. Drogirisaljem ane cijelo Crno Gora, Ex Jugoslavija, te svudje pe Evropa, maladilem svakone gadženca, te niko lendar našti mardah e droga. Voj, kuva so vaćardem majanglal, polohke lel phiro. Majbut o heroino. Živija ano suno a e droga kuva ćerela maje kaj hi sah gija sar me misli. Kaj sema me vareso majlačho, majšukar, majbižaj, kaj džanav sah. Kaj sah ka nakel sar me mangav te ka avel sah zgono. A i kuva kana leh ku droga hi šukar, huhavno haćardipe, me gija ikaravle. Gija hi prvo čhon, prvo brš a majpalal hi kuva samo rodimata ku haćardipe. A majpalal lava e droga samo te avav funkcionalno. Gija seha majae, te na lijema ku droga kuva djive našti ćerava khanči. Našti ušteh, pijeh kafava, thovav ma, halavav me dand, te dav vorba e gadženca, te najivav. Te na avilaha ma ku linija kana lijem o heriono, khanči našti ćerdema. Gasavo krugo hi, ili pijeh ili malaveh e droga, khanći ni ćereh. Jek dhrom seha kaj avilah mo amal te rodela te dah le fijasoh, kana pučlam le sihke, vaćardah kaj džal pe dženaza, gija kaj ni pe dženaza našti džah te na lijan ku droga a nah fijeso aver. Anglah sah aver džal e droga. Te me sema gućahke kaj našti našeh kulehtar. Paćava kulehke kaj ni pindžardema nikah kaj huljardilah katar lah. Huljardola brš duj te pale irinape. Me volija te vaćarav kaj majbut volija te hav droga, a voj lijah maje sah pa i zamalo mo životo. Džanava po duj djive te kriziri, te pandav ma ane soba te inća graji, pekav e šoreha ano zido, pagav sah. Mi dej seha kute, ašunela a ni mukava la andre. Te jek ijrat ikhardah me dade, vov inaj seha amenca ali avilah ane duj ujrat, i mo phral avilah te pućlema sar te pomožin ma, a me vaćardem kaj trubuj ma 20 evrujra te vov dijah ma. Te me djelem, lijem herion, dijem ano kupatilo, peklem ma, iklistem avri te pabardem cigara. Te vaćardem lenge bismila te djelem te sovav. Hulljardem mi kriza. Ali pale duj trin djive avilah maje- dik so ćerdem. Tradijem me dade te delma love pale droga. Samo todema pe lehko than. Kute diklem kaj avilem dži ko fundo. Još seha situacije kaj diklem kaj promašisardem mo životo. 4. Juno 2009, avilem ane jek centro kaj putaljoha, te kute lijem. Ni džanav sar reslem dži ku te, phare seha maje, a sar reslem dži kute, ni čerdem ni me ni niko no o del gija vaćardah. Dijah ma zor, me ni džanava sar kuva ka avel, ali kana avilem lijah te avel vareso. Ku prvo čhon seha maje majphare čhon djiveh ane mo životo. Katar o 18. Dži ko 39 brš lava varesavi droga, lijem sar kaj vaćardem tumeje katar e raćija, marihuana, sah e droge, heroina, tablete sah. Inaj seha ni jek djiveh kaj me ni lijema vareso. Nikad inaj sema čisto, sema po 15 djiveh ano Kotor pe zurale terapije, te avava akaring, nakela efta, deš djiveh, 15 djiveh, ni lava ni jek praško te nakol čhon djiveh a me ni paćav kaj šaj hav ćerav sah a te na lav droga kuleheke te šaj ćerav kuva. Čudno seha maje. Čudo hi kana ni paćah ane fijeso a desipe. Vareso so seha nemoguće, jer te vaćardaha maje fijeko, te muklaha maje film ka majpalune 6 te paš brš me vaćardema lehke kaj ni paćav. Kuva inaj sem me. Ku prvi čhin pćava kaj von mangen ćeren maje vareso. Kaj huhaven ma, ku isaja kaj den maje vorba te džungadav anda kuva, andar e majbari zor, andar o nevo životo. Životo bi drogahko. Ni paćava, a me sem katar e ulica, te džanav kana fijeko huhavel a kana del vorba čačeh. Ni mangava te ašunav len, a onda vaćardem hajde te ašunav len. Te ašundem len. Kaj gija i hi i kaj gija i živin. Te kuva seha momento kaj paglah ma, kaj maladem manušen kaj drogirina pe a akana živin avere životoha. Kana o učeniko ka avel spremno o guru ka avel kute.