Strategija za poboljšanje položaja Roma i Egipćana u Crnoj Gori je strateški dokument za davanja smjernica Institucijama i resornim Ministarstvima za poboljšanje njihovog položaja koji je na nezavidnom nivou u Crnoj Gori. Prvi ovakav dokumet je napisan 2008 godine koji je obuhvatao aktivnosti do 2012, i po kojem su započete aktivnosti za poboljšanje položaja RE na više polja. Poslije nje je napisana Strategija 2012-2016 za koju iz NVO sektora kažu da je dala manje učinka od prve Strategije. Ipak uspijeh nije izostao a o aktivnostima za ovu godinu više nam govori Ministar za ljudska I manjinska prava. DR.Suad Numanović, Ministar za ljudska i manjinska prava kaže:
Sar kaj džanen amen dikah sar Ministarstvo pele isanohke te ciknone čačimata hi o Direktorat pale e Roma te ćerdimata lenge integracijahke ane amaro phero, a dav tumen guđi andar jek lačho institucijahko te čačimahko vah, strateški lila kaj amen andam, a akava brš ka ćerah I e nevi Stategija pale lačardimata e thanehko e Romengo te Egipćanonengo yne Crno Gora, ano vakti palo 16-20 brš, te vaćarah sar majhitro ćerdolpe e integracija pale romano-egipćansko populacija ane amaro phero.džnah a I e ankete vćaren kaj e Roma majkasarde phere ane Crno Gora, te kuva majpandelamen te majlačhe lačarah lenge problemujra.amen majbut diklam andar o sikipe te šaj vaćarav te te avel maje milo te vaćarav kaj majpalune brš hi amen baro brojo čavre ane osnovni te maškarune a pe amari bah I pe majbare sikavne. Ane majpalune brš e čavre resle dži ko brojo katar e duj-trin stotine, akava brš hi 1600 kaj hi ane anglalosikavne te osnovni sikavne, 80 hi ane maškarune a 20 hi pe studije. Hi amen I džene kaj škurisarde e magistarski studije te dikah kaj hi kuva majlačho dhrom te lačarah o than e Romengo e sikavne romenca te kuv hi majhoma drom te ćerah kuva. Gućahko sem kaj sam lačho primjero I ano region e puvjendar kaj hi len agasave problemujra, te amen agija ćerah lačho drom te lačarah ka problem kaj seha bistardo majbut brš te seha kasardo ane amaro phero. Phare hi kuva kaj hi jek majbaro dijelo romengo te egipćanonengo kaj pale marimata resle katar o Kosovo, kaj mangen I te ačen ane akaja phuv, te amen I lačarah lengo status, a ano regionalno ćerdolpe I lengo ćherimahko problemo ano kampo Konik I i II, a ane ku regionalno projekto ćerdolpe I ane aver 16 kaj inaj formalni centrujra ane Crno Gora. Paše ka ćherimata te sikavimata kaj vaćardem, kute hi sar I sah averenge o sastipe te socijalno guruvipe, a kana hi len čačipehko status šaj lens ah e čačimata save trubuj len so von I ćeren. Paše ka primarni čačimata amen I ane sistemski lila, katar o čačipe amen andar o Ministarstvo hi amen redo akcije kaj arakhen e kultura, čhib, identiteto e Romengo te kulehke majanglal duj brš e Konsiloha e Romengo ćerdam o Bukvari pe romani čhib, a akava brš ćerdam crnogorahko-romano te romano-crnogorahko alavri. Kaleha mangah ted ah vah e Romenge te guruven pi čhib, jek katae majpurane čiba jer hi amen situacija kaj e Roma ni džanen pi čhib. Kulehke ka barvali čhib trubuj te gurudol, kulehke amen ćerdam i bukvari I o alavari kaj andar o neformalno sikipe ane ka prvi brš andar e seminajra pomožin te e Roma sikon pi čhib tete bajraren pi kultura, a sigurno sem kaj ane vakti kaj avel I ano redovno sikavno sistemo, kana ka aven uslovujra ka avel načino te sikol ane sikavne. Akana našti jer inaj kadro kaj šaj ćerena ane sikavne ali sem sigurno kaj sa maj baut sikavne Roma ka ćerel jek potencijali tea nah I akava ano redovno sikavno programo. G-dino Samir Jaha andar e NVO Mladi Romi mutavel ameje sar diken e Strategija 2008-2012 : Pa pe mrno vah e Strategija 2008-12 seha majlačhi kana dikah akaja 2012-16. Sohke kuva vaćarav? Pa kulehke kaj e Vlada dijaha majbut love pale kula aktivnostujra kaj ane kuja Strategija, seha amen javno ikardipe svako brš, katar e 2008, dži ke 2012 te seha oko 400-500 milje evrujra svako brš te sah šaj laha, NVO, institucije te šaj dikaha ko lel e love sohke lel len. Kuva hi maje lečhe te gija I trubuj te ćerdol, kana dikah gaći ćhera ćerdilah ane Pljevlja, Bijelo Polje te pe aver thana crnogorahke, jek dijelo agija kaj e Romenge lačardilo o than e lilenca, kaj dobisarde e stipendijenge, lila te but kule projektujra kaj seha lačhe e romane pherehke te kuva seha lačehe ameje. Ano vakti katar o 2012-2016 seha avere čande, o zakono pale NVO ni del te von len ka love, kuleha phajrardah e romene NGO te aven dijelo ka vorbahko paše e aver Ministarstvujra kaj ćeren bući ka Strategija. Me sem gućahke kaj ka modelo ina lačho te kaj trubusarah te ćarah sar ane ukuja Strategija, te te ćerah e nevi te avel pućindi. Šaj ćerah majlačho lil ano okruženje ali mora te avel finansirime, a mora te avel amen paše ka akciono plano-Strategija te ćerah neve lokalni akcioni planujra kaj seha line ane 7 opštine, a akava brš von nakljon te mora te ćerah so ćerdilape te dikah da li seha lačardo te gaći e romane bilačimata ane ka štar, pandž ili šov brš. Te ćerdol jek monitoring te evaluacija te pe kuva te ćerdon neve akcije te e Roma aven jednaki manuša ane Crno Gora. G-djo Nesa Sindik andar e NVO Uno Libertask vaćaren ameje andar e strateški lila ane Crno Gora kaj den vorba andar o than e Romane pherehke:
Pa seha amen majbut lila, duj po nivoo e Državahko a majbul lokalni. Ka Državni seha amen Strategija 2008-12 kaj seha nakadi vorba andar e Dekada, te kuva so seha lačhe hi kaj seha svako brš pangli jekhe aktivnostoneha ili kotoreha, te gija e bilačimata makninape, gaći seha kvalitetno chra maj chra ili majbut ali džanen sar, kuva seha prvo Strategija te sah so falija trubusarah te dikah, kana ćerdola e dujto strategija džanaha so hvalija ali kaj mangaha te ćerah sah so inaj seha ane ku prvo a pale te svako katar e Roma te Egipćaja malavel peh todam I so ni trubuj, kaj trubuna te aven ane aver lila ane Crno Gora, a kaj trubuja te aven samo vaćarde ane ka Strategija, te kuleha ćerdam jek cinoni pometnja. Sah šaj sikivah andar e greške. I ane ku prvo Strategija seha amen lačhipe kaj ćerdam, a seha I bilačhe, I palo ćheripe. A ane Strategija 2012-16 seha lačho kaj lijama te zujrarah standardujra pale medijatojra, ane sastimata, sikavne, bućarimahke, kaj akana ikhardon medijatojra andar e socijalno inkluzija pale bućarimata, sikavne, sastimata te kuva hi vareso so lačarel o teren ano sistemo. Kuva so me mangava te avel akale Strategijaha hi te voj avel thodini sar methodološki, akcijaha te šaj lahki bući dikljolpe. Na te dikljolpe kaj ka ćerah bućarni grupa katar e pandž džene kaj ka maladon jek drom ane trin čhon te te denpe gućahke dal seha fijeso, no gija kaj ane ka Strategija ka thovah savi hi institucija glavno kaj mora te lel sah e havaza so ćerdilah. Kuva so diklem kaj majbut organizacije kaj ćeren buća maškarpeh kana škurin e lila, te aven majbare nit oven kaj ćerena bući averenca te onda hi amen po sastanko kaj andar e deš džene pandž ni džanen kaj fijeso ćerdolpe a e Crno Gora inaj gija bari ten a džanah so ćerdolpe. Ni dah vorba so ćerah te kuva mora te ačel. Trubuj e Vlada te del e love ali trubuj I e nevladine organizacije len pi uloga, n ate len pehke e love te te ćerdolpe jek isto program deš brš samo te ku organizacija lel e love no te ćeren kuva so ka ćerel lačhipe. Amen adjićarah katar svako program fijeso te aver averečande. Isto gija sar kaj trubuj e Crna Gora te poštuvi e Povelja pale Romani te Albansko čhib. Palo albansko ane lačhe lila, a palo Romano khanči. Kana našti anelpe ane sikavne, šaj ćerdon lačarde programujra, te ćerdolpe fijeso ane vrtićujra, te anelpe fijesavi promjena ili ane prvi razredujra ane sikavne, te pomoši e čavrenge te avel len jednaki šanse. Remane čavre kaj ane ćhera den vorba romani čhib inaj len jek isti šanse pa I te aven len solduj roditejlja sikavne. Jer von den vorba ano ćher jek čhib a ane sikavni aver. Te von našti džanen ku čhib zgono ten a avilah len ane ku prvi razredujra pomoć kana sikadol e službeno čhib . A našti tradah lent e te lačarah o stanje gija kaj ka bistren pi čhib. Gija našti. Sar kaj našti e Egipćanski čavrenge kaj den vorba Albanski ni delpe te e prijemni ni den len po albansko čhib kana hi len ku pravo. Sohke amen pandah e jakha pe kuva, te mukah ka čavren te aven pe majcinono rango katar aver čavre.te aven gija sar kaj von našti sikon, von šaj ali lenge niko ni dijah te sikon pe phiri čhib. A o zakono vaćarel kaj šaj. E Crno Groa ane kuva dijelo kaj hi e Okvirno Konvencija te Povelja andar e regionalni ciknonengi čhiba ni ćerdah pi obaveza karing e Roma te Egipćaja. Te našti ćerdaha gija sar kaj trubuja šaj ćerdaha averečande te avel ko sekretarijato, del vorba e pherenca, te te malavel sar kuva te lačarel. A na te pagel e ratifikovano Konvencija te e Povelja, te sah ćerdahamen sar kaj ništa ni avilah. Kuva izgleda šaj samo ane Crno Gora. Ma koliko da se radi na poboljšanju položaja RE populacije, fokus po mišljenju NBO sektora je više usmjeren na interno raseljena lica. Akcenat bi trebao da bude u ovoj Strategiji koja će pokrivati period od 2016 do 2020 godine upravo na domicilnu populaciju. A program koji je u toku i koji će realizovati iz Ministarstva je sledeći. Miniatro Numanovic:
Kuva hi ka von džan ano pozorište, sah averenca, a gija kuva I ćerah I kana hi e kina ili fijesavo sportsko utakmica. Sar nagrada e majlače učenikonenge hi bipućindo umilajehko te uvijendehko muklipe ane Bečiće te pe Ivanovi Koritujra. Akana hi inća jek grupa katar e 25 majlačhe djakujra andar e Podgorica, Nikšićo te Herceg Novi kaj hi pe Ivanovi Koritujra kaj sikon e romani čhib, te e osnove katar o skijanje te kuva so hi majbitno kuva hi te aven savere pe jek sah e čavrenca kaj hi inća. Me mengav i te vaćarav kaj amen andar o Ministarstvo svako brš dah sah e lila pale prvi trin razredujra e romenge, a i o Ministarstvo pale sikimata e bućahke pale sah i aver čavre ane angluni sikimata. A ane stipendije e maškarune t
e bare sikavne maladon sah kula kaj mangen te sikon te te škurinpe ane ka sikavne pale svako Rom i pe privatni i pe državni fakultetujra te love pale škurimata. Kuleha sah dikah te istarah ku bilačhimata kaj e Roma hi len a paše akala hi ano sastipe kaj ćerah preventivni pregledujra pale romnja kaj ćeren pregledujra e čučengo, porehko te e ultrazvučno pregledo avere organonengo, te ćerah gija so ćerena sah I aver manuša trubuna te ćeren amen te andar agasave akcije e romenge dah len lačho primjer so I aver trubuna te ćeren. Baro ćerdipe hi ćerdi pe lenngi integracija, ačel but te ćerdol, džanah kuva ali milo hi maje kaj savore o ngo sector andar e romane phere, državni institucije, lokalno samouprava te lenca mangah jek sistemsko te lačarah lengo čačipe katar o statuso, te aven len sah čačimata kaj hi I avere manušen, te aven vareko kaj ka den lačipe ano razvojo e pherohki, ten a aven phajripe ka društvohke. Paćan kaj ane vorba e bare manušenca avere puvjengi, kana dikhen sar amen lačarah ka pučljimata ane amari cinoni Crno Gora, avah lačho primjero sar lačarah ka baro pučljipe kaj pajrarel I majbare puvja. Gija I von len gija sar ćerdolpe amende ane phire puvja. Amen kuva još majbut pandel te ikarav sah e Romen te ćerah savore bući te malavah so hi majbare bilačimata te malavah sar kuva ka lačarah te aven integrišime ane amaro phero.