Sokolj Beganaj, Rom iz Nikšića rodjen 1968 godine odrastao je u tipično romskoj višečlanoj porodici. Uporan, poslije dvadeset godina poslije završene srednje škole upisuje Fakultet u rodnom gradu. a danas je Magistar. Prvi Rom u Crnoj Gori koji je uspio da dostigne ovoliki uspjeh u obrazovanju i postane primjer ostalima. Svoju magistarsku tezu je odbranio temom kojuje prezentovao u KIC-u Budo Tomović pod nazivom Diskriminacija u predškolskom obrazovanju
:
Me diklem pe romane bilačimata, me ćerav bući ano Ministarstvo pale isanohke čačimata pe romane buća, kulehke hamisardem mi teza te mi bući. Diklem sar hi e diskriminacija ane angluni sikimatake čavre andar e RE phere katar e isaja kaj ćeren bući kute, te roditejlja e gadženge čavrengo. Kuva so rodah akate hi sar hi prema e čavre e kula kaj ćeren bući kute ane anglune ustanove ane Crno Gora, te e roditejlja sar haćardon katar e dar pe čavrengo katar e aver čavre katar i len a i katar e kula kaj ćeren bući kutehke. Kana dikhah gaći čavre džan dikah kaj hi kuva cikno brojo romengo te egipćanone čavrengo, majanglal seha štar a akana hi kuva 6 brš, svako brš dikhah te šaj sošaj majbut čavre džan ane angluni sikimata. O istraživanje kaj ćerde o Romano Savjeto, NVO Romski Krug te o Monstat, pućindo amendar, 2008-2009 kana i ćerdola e Strategija pale lačardimata, kana seha 1825 čavre a katar kuva seha 225 uključime a kuva seha 13,1 odsto te amen gija i vaćaraha i e Evropakhe komisijahke, i e Vladahke te sah pa i duj Strategije a kava istraživanje kaj ka avel amen ka avel lačho savorenge. O ciljo hi te ćidah gaći čavre seha ili hi ane angluni sikimata ane Crno Gora katar e 2010-2015 brš. Te dikljol sar seha e vaspitačujra ane anglune sikavimata te sar hi ćerdi e antidiskriminacija ane upruni, šilali regija te centralno e Crno Gorahki. Lenge roditejlja von ni džana sar lenge čavre akana, te von vaćaren kaj hi diskriminacija ane sikavne. Majbut roditejlja ka čavrengo dikleh ili seha len diskriminacija. A isto gija hi gućahke kaj hi kava lenge lačhe te majlačhe bajron. Hi još but ka podatkujra a nikamav sah akana te dav vorba ali kana ho vorba andar ka hipoteza te vaćarav tumeje kaj hi voj čudini, ni istarde la kaj hi diskriminacija. Cinono brojo seha kaj hi ali hi e opšto hipoteza čudini. Trin seha ciljni grupe, e roditejlja RE pherehki, omanuša kaj lenge čavre džan ane angluni sikimata...
Stanje Roma i Egipćana je sada bolje a kako je bilo Sokolju kada je on bio u tim godinama, ispričaće nam on sam.
Pa sar i amen butenge inaj seha lohke, avav andar e čhori familija, deš džene, kuva škurisardem ane mi autobiografija Životo jekhe Romekho katar e čorovina dži ko ministarstvo, te gija mutadem sar hi phare e Romenge te resen ane sikimata fijeso.
A gaći hi phare?
Pa kana dikhen kaj hi phare te avenpe love pale hamata a na pale patave, lila ta sah so trubuj, phare hi.
Hi će gućahke fijeso?
Me mutadem ane ka lil, ano 4 razredo trubuja te idjarah e šeja palo fizičko, trubuja e majica, šorc, patike te parne čarapa. Kana kuva mutadem ćhere, amen sama čore, te našti kuva maladam, falina maje e parne čarapa. Me ruvdem but, rodava te malaven maje kuva, a e mi dej vaćardah maje kaj inaj love kulehke.
Sar seha tumeje?
Bilačhe, me rovdem majbut te ćinen maje ku čarapa, a mi dej vaćardah te džav te sovav te kaj ušteharin sah ka adjićarel ma. Te me djelem te sovav, kana džungadilem mi dej lijah e parne hulahopke te čindah len te ćerdah lendar maje čarape, inaj seha maje briga kaj kuva seha ženski hulahopke. Seha ma oprema, te vaselo sema, kuva seha slika gaći sama barvale te gaći trubuja amen te pomožin amen te resah kuva so mangaha.
Gaćhi volina te džan ane sikavni, kana sena gućahke kaj ka džan pa akava dhrom?
Sema ane maškaruni sikavni te majbilačho sema ano razredo seha ma sah dujti, te pelem jek brš, te jek profesori pučlah ma, sohke tu avilan ane sikavni, džaneh kaj tumeje ni džal e sikavni. Te majlačhe hi će te ćereh fijesavi bući ćhere. Me vazdijem mo šhoro te vaćardem kaj ka ćerav ka sikavni, seha maje dar ali kana avilem ćhere vaćardem me maje kaj ka završi ka sikavni te gija i seha, majchra ćelavama avri te avilem majlačho jer vazdava o vah te sikivava. Gija lije majlačhe ocjene, so seha maje baripe, jer inaj seha ma gasave ocjene. Gija reslem i ke ku profesori te me lačardilkem te vaćarav lehke sah so ka pučelma. Te i lehte andar duj predmetujra dobisardem lačhe ocjene te vov ćerdah baripe. P krajo me katar o majbilačho avilem majlačho ikandah ma anglo razredo te vaćardah ka sem me dokaz e generacijenge kaj ka aven sar te sikolpe te kuva seha maje motivacija te džav angle.
Sar e familija o phero sah von istarde te džah ane sikavni te džah avere dromeha?
Me pale e maškaruni ćerdem jek pauza katar e 20 brš. Gućahke sema kaj hi kuva vareso so ćerdem ali kana djelem po fakulteto diklem kaj ni džanava khančhi. Kaj vazda ano vakti trubuj vareso te sikoh. Po fakulteto sah ćerde baripe kaj me sema kute, te lačhe istarena ma te kuva seha maje motivacija, i maje i avere Romenge kaj seha mancha, i Egipćanonenge kaj mangena džana ane sikavne.
Save gućahke san akana te na avilaha ku vorba ku profesoreha ane maškaruni sikavni?
Misliha ma andar kuva, možda seha gućahke te del ma motivacija, te adjivah me sem lehke udžile , ni ka vaćarav ko hi te na mislin fijeso bilačhe andar leh, ali lehke sem udžile kaj ćerdem mo životo averečande, a kute istarde ma mi familija me amala, profesojra a maje seha ladžavo te ačilem kaj mora te dav sah so šaj me mandar, te gija sikivava te po kraji sama batale i me i me profesorujra.
Hima lačho primjero i me čavrendar gaći seha len uticaj mrno sikimata pe len, dava vorba lensa gaći hi lačhi e sikavni, te iklen andar ka čorimata. Te kaj pale anglunimata trubuj amen sikavipe. Mi čuvri pale maškaruni škurisardah o fakulteto te majlačhi seha no me, te seha ma bah, a sama i kolege, me sema pe specijalističko a voj seha po prvo brš a mo čavro ćerdah e maškaruni te akana džal angle. Dava vorba, te na ćerdam e sikavni, šaj ka malaven e bući, tehara te na djelen ane sikavne ka avel tumen ćher te so ka sikaven tumare čavren. Gaći ka avel tumeje lačhe ano životo a von samo ašunena, jek vakti i von seha bilačhe ane sikavimata te kana me sikilem lijem me te pomožilen te aven majlačhe. Sikavav len sar te sikon, gija trubuj mutavava lenge, te mutavav lenge sar jek vorba te von šaj maje mutavena te dikhav da li sikile.i mo čavro seha majlačho ane po odeljenje, i e čuvri seha maškar e maj lačhe, te sema bahtalo lenca. So angle, hi tumen fijeso plano?
O vakti ka mutavel, ano mo vakti škuri lila, sema i režiseri, ćerdem trin predstave Magistar metle, Moj dnevnik te Romska Svadba, a sem ano angluni sikimata te ćerdem i e čavrenge predstave te angle ni džanav.ačav pala kuva kaj o isano trubuj te sikol dok hi džuvdo.
Me vaćarava me romenge kaj trubun te bišalen pe čavren ane sikavne, kana našti von te sikaven pe čavren. Gućahke sem kaj hi akana lačho vakti palo amaro sikipe, e država del but, o angluno sikipe hi bipućindo, o Ministarstvo pale isanohke čačimata del lila e romane te egipćanone čavrenge dži ko trito razredo, denpe e stipendije e maškarune te studentonenge, katar e 60 dži ke 150 evrujra pale studentujra, delpe i prevoz kaj trubuj dži ke sikavne, e država del bućarne grupe kaj dikel e majbilačhe učenikonen, pale maškarune hi malade e mentojra, e država ćerel sah te ćerah pa amari sikivimata te kuva hi ameje majvažno jer palo anglunipe trubuj amen sikavni, a amen trubusarah kuva te ćerah, te bišalah amare čavren, te i amen korkore te šaj.
Djeci treba pokazati šta je loše a šta nije, da im se ukaže dobar put i pokazati da nijesu sami. da imaju dobar putokaz koji će im pokazati najbolji smjer u njihovom životu. Sokolj Beganaj je primjer kako se iz siromaštva dobija šansa da se nadje mjesto pod ovim suncem i da time pomogne ne samo sebi već i drugima.