Projekat implementira nevladina organizacija
u saradnji sa debatnim klubom Fakulteta političkih nauka ,,Agora”, a podržava ga Ambasada Sjedinjenih Američkih Država kroz Program malih grantova Komisije za demokratiju.
Mark T. Weinberg Šef Odijeljenja za medije i
kulturu Ambasade Sjedinjenih Američkih Država:
E US Ambasada hi bahtali kaj šaj ćerel bući e Terne romenca kaj vazdel e gući andar e bilačimata ke ka pherre ane Podgorica, Nikšićo te Herceg Novi, a istardo hi andar e cinone grantujra nadar e Komisija e demakratsko SAD. A akava brš dijam 250 milje e NGO sektorehki preko ka programo.
Terne Roma ka ćeren bući e ternenca ane ka trin forujra te kuva hi maje milo, kuva hi anglunipe e Crna Gorahko. Ta ka ćeldon pe but teatrohke djelujra kaj ka aven ande terne andar e trin sikavne. Te pe e Romengo djiveh ka ćerdonpe preformansujra sar i vorbalane debate. A sah kava ka mutavah pe videojujra kaj ka aven ćerde ano samo projekto. Maje hi lačhe te but šukar kaj ćerah bući e Samireha te Terne Romenca. O Samir hi jek katar e majlačhe programujra kaj amen ćerdam o State Department. Te vov hi lačho egzemplo pale terne Roma. Tr kulehke mangava te vaćarav kaj hi maje milo te ćerav leha bući.
Izvršni direktor NVO Mladi Romi, Samir Jaha je, govoreći o ostalim projektima koje sprovodi ta organizacija uz podršku Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, kazao da je izuzetno važan projekat Jačanje javnog aktivizma Roma – ujedinjeni možemo više.
Samir Jaha o Izvršni direktor NVO Mladi Romi muthavel
Milo hi ameje kaj ka ćerah agasave projektujra kaj ka pagel e predrasude karing e romane phere a me ni ka dav vorba andar o projekto, majbut dava vorba andar e organizacija te kuva so amen ćerah ano majpaluno brš djiveh, amenca hi o Andrej te e Irena kaj majbut ka den vorba andar kuva. Me ka dav vorba andar aver aktivnostujra kana sam agaći akate, buća kaj hi istarde katar e Delegacija e Evropahki Unija ane Crno Gora. But baro projekto e romane pherehki hi kuva kaj ćerah o Jačanje javnog aktivizma Roma, ujedinjeni možemo više, a ćerah le katar o februaro e Unijaha e Slobodnone sindikatioha te e Koalicijaha Romani rota kaj mangel te zujralel e ternen kaj džan pe seminajra te sikon te anem anglune ane inkluzija e Romenge. Paše kuva hi amen jek kotor ku projektohke kaj ćerel o sindikalno aktivizmo kaj hi nevipe ane Crno Gora. Andar ka projekto mangah kula kaj ćeren bući ano Komunalno, a džangljolpe kaj majbut džene katar e Roma hi kute, mangah te arakhah lenge čačimata te mutavah lenge lenge čačimata a katar e dujto rig te aven hamime ane sindikatujra so dži do akana inaj seha. Mangav te vaćarav kaj ano Herceg Novi ćerdam jek sindikato ane savo ćidijam i na samo Romen no i averen. Te leh hi lačhe rezutltatujra a gija i ano Nikšićo ćerdam jek sindikato kaj ćidijah šel radnikujra te i ano Kotoro, a ne ka projekto hi amen 8 opštine, paše o Herceg Novi, Kotor Tivat te Budva kute hi pe šilali rig o Bijelo polje te Berane te e centralno sar e Podgorica te Nikšićo. I ane akala forujra mangah te ćerah e sindikatujra te marenpe pale piri čačimata, te džanen save čačimata hi len, katar e dujto rig butbaro projekto hi te zujralel e nevladini organizacije ćerdo katar e Evropsko komisija kaj zujralel e romane te aver organizacije a adjiveh ka avel amen jek sastanko pala akava e članonenca e neformalne Koalicijaha kaj ćerdam sah e lačhe organizacije ane Crno Gora te savore ka dah vorba save hi bilačimata ane romane phere te te malavah so hi majlačhe te ćerdolpe kaj ka malavah e Vladaha te institucijenca. Kulehke rodah te dah e cinone grantujra o pozivok ka traji dži ko 4 novembro. Sah e organizacije šaj mangen te ćeren fijeso po lokalno nivoo. Sama te dikah te dah vorba e organizacijenca te ćerdam jek komisija kaj ćeren andar o OEBS, andar o Help, predstavnikujra andar o Ministarstvo pale ciknone čačimata te andar e Evropsko Komisija. Kuleha paćah kaj ka zujrarah i e cinone organizacije a gija e bilačimata po lokalno nivoo šaj majbut dikljon. A kuva hi so i mangah, te avah ku phrud kaj ka pašalel e vorba andar e bilačimata kaj malavel e romane pheren.
Debate i forum teatari će trajati od 35 do 40 minuta, nakon čega će biti uključena publika, koja će, kako je naveo, imati priliku da se izjasni o argumentima koje debateri nisu dotakli, ili da kažu šta ih je zaintrigiralo ili zasmetalo tokom debate.
Andrej Šepelj Predstavniko debatnog kluba :
Ane bilo savi kcija kaj ka phagel e predrasude ane amari Crno Gora, a kulehke mangav te 'erav bripe e Ameri;ko ambasadahko kaj diklah pe amen, ka ćerah i e ternenca andar e predrasude akute ka avel i vorba andar e Roma. Amen ka ćerah vorbalane te tatrohke debate a von ćeren majbut predrasude. Chra andar e Agora, akana hi ameje efta brš, ane kuva vakti nakle oko 250 džene amende, so katar amaro fakulteto so i avral jer sam putarde pale sah e studentujra, učenikujra andar e maškaruni sikimata, ćerah lenca sar te den vorba te te vaćaren kuva so hi pe lengi gući. Mangav te zahvalima i avere klubonengfe e vorbalane katar aver fakultetujra kaj hi ane ka projekto, kana dah vorba andar e predrasude karing e Roma kute inaj samo socialno ili političko vah no hi vorba i andar e ekonomija, čačipe... avareso andar e Agora, amen sam prvo klubo kaj djelah pe Evropahko prvenstvo te i svjetsko prvenstvo. A ćerdam i balkansko prvenstvo Beograde open ahke štar brš, amen sam lačhe te šaj ka idjarah ka dijelo projektohke.
Poslije predstavljanja projekta održan je sastanak neformalne mreže romskog NVO sektora za razmatranje trenutnog stanja. Ispred svoje NVO Veselj Beganaj je skrenuo pažnju na problem lokalnih akcionih planova.
Veselj Beganaj andar e NVO Početak :
Pa amen po centralno nivoo anah varesave državni strategije, maje hi kaj katar ku državno nivoo džah po lokalno nivoo te kuva hi samo jek okviro so trubuj e lokalno samouprava trubuj te ćerel kaj trubun i te dobin fijeso te ćeren e manušenge. Našti majbut dikah kaj o ministarstvo korkore vov pehke den e love, jek ministarstvo den avere ministarstvohke den e love. Kuva inaj nindje no amende. Kana hi len kuva hi lino budžeto a so hi akana šel budžetujra te idjaren e love andar e strategija pe aver than. Klulehke trubuja te aven love, amen ano Nikšićo trubuj duj trin čhon te ćerdol akciono plano. Amen ćerdama le, dijama len ćerdo te i araklam le po lokalno nivoo, ane gradsko Skupština me arakhlem le, ta kulehke trubuj jek vakti. Kana inaj love te dah varkah ane loikalno samouprava, sar honorari 100,200 eurujra e članohek e bućarne grupahke, onda inaj amen ni ku akciono plano. Von adjićaren amendar te avel len fijeso, pa i ku djivehki pućindimata. A inaj amen. Kana o ministarstvo dikhel kava pe duj vah pale romane te aver organizacije te inća e Terne Roma našti dobin, ni džanav ni me, trin milje palo Akciono plano a inća e masškarpuvjahki organizacija šaj lel love katar o ministarstvo te te del stipendije amare čavrenge. Kuva hi apsurdno! Kuva inaj nidje no von trubun te len love katar aver rig te den e studentonenge, a na katar amaro ministarstvo te len kuva chra so hi te den te vaćaren amen maladam tumeje stipendije.