Fana Delija Izvršno direktori akale organiyacijahke vaárel :
Kana dikah kaj e organizacija hi 12 brš, phare hi te irisarah sah so naklam. Ali ku ideja palo CRI avilah katar o SOS telefono pale žrtve andar e marimata Nikšić a me sar direktorica naklem obuke sar te ćerdol bući ano NGO, te o SOS Nikšić ano 2000. ćerdah projekto Romano centro. Ane ku centro seha sikimata korako po korako a amen 15 sikilam kuva sar ćerdol bući ano ngo, andar save ačilam amen 5, andar save me te e Fatima sam kute. Amen 2004 ćerdan e NGO, te prvo projekto seha ameje kaj rodijem save hi pajrimata ke Romnja te Egipćanke. Te amne lijam te ćerah a andar kuva maladam pe aver majbut pajrimata kaj o CRI šaj lačarela. Prvo problemo seha e sastimataha, e čavrenge sikimaha, a kuva seha pharipe i ke majbare. Ali kana irisavaha 12 brš majanglal amen inaj sama zujrale te dah vorba andar e činade prandimata, gućahke sama kaj inaj sama zujrale te trubusardam te sikivah po prvo than te šaj ćeraha fijeso ćerah pe činade prandimata. A džanaha kaj o phero kaj ni ka avel lačhe kulehke. O Cri mora ka avel majbut brš dok ni resel te ćerel majbut bući pe činade prandimata. A e lidejra dikhle so amen ćerah, sar i e institucije kaj lije piro kotor ane ka bući. Pajrimata hi kaj našti mutavah kaj kuva seha gija, amen džanah sar romane te egipćanski manuša so ćerdolpe ali kuva našti mutavah angle e sudujra jer inaj amen dokazujra.
Fatima Naza o Fundalutno e Centrohko katar e Romane Inicijative :
CRI hi žensko romano organizacija, ćerdi hi 2004 brš, a anglal kuva sama jek cinoni grupa kaj hi sar me egipćanke ćerdam organizacija te mutavah kaj šaj cerah avere čande, savore te nakah ka bilačimata. Katar e 2004 sam te ćerdam baro dhrom te resah dži akate te šaj dah vorba andar varesave bilačimata ke i amen i ke manuša.
Bilačimata andar save den vorba andar e anglune prandimata te kuva hi phare te vaćardol pe i ane Romane phere , sar kuva lijen te lačaren, so e phere vaćarede pe kuva?
Pa te mangeh fijeso te ćereh avere čandeh mora te kuva ćereh pe tut. Te sikoh te mutaveh će familijahke će perehke so hi lačeh te so hi isanohki čačimata, te onda manglam te džah gija kaj te dikah so ka ćerah, amare bilačimata ili bilačimata katar e manuša. A kuva džal ane jek, te vaćardam kaj ka marah amen andar sah. Te dah amaro vah e čuvrenge te džan ane sikavne, te na aven čore te na aven samo ciganke. Amen mangah te avel lenge majlačhe, ameje a onda i sah averenge, ano CRI hi akana majbut džene, kulehke kaj ćerdam e neve generacije, kuva hi amari zor. Kuva so e CRI hi le.
Šaj vaćaren ameje gaći hi diklji tumari bući maškar e terne?
Pa ahke ano Nikšićo inaj seha ni 50 učenikujra. A akana hi preko 200. Ane anglune, ane maškarune po fakulteto. Pe bitni tana kaj šaj den vah pe pherehke. A vareso inaj, i dalje diken amen bilačhe, hi diskriminacija, čorimata, a kuva našti lačarah bi sikimatahko, gija te hi promjene...anglal 12 brš ni dela pe vorba andae e Roma te Egipćaja a akana dah vorba te dikah savi hi pozitivno kultura...
Hi jek kotor negativno tradicija ane ka kultura, gaći seha tumen podrška katar aver nevladine organizacije?
Chra, kana amen lijam te ćerah bući onda inaj seha Romane NGO, seha organizacije kaj dena amen zor andar varesave projektujra, a adjiveh e Romane lidejra, me voliha te aven majbut, ali hi kula kaj džanen so ćerah. Kulehke hi ameje chra majlohke.
Do kaham vaćareh e terne čuvrenge?
Phari pučljimata, džanav sar von živin. Te gaći šaj istaren so šaj del pe lenge. A šaj len but, sikipe, sloboda te kuva te istaren. A kuva te na ćerde akana, nikad ni ka ćeren. A akana šaj sikon, len bući, te diken kaj hi averečande te živipe.
Centar za Romske Inicijative je sprovela projekte koji su podržani od strane Austrijske Ambasade, OAK Fondacije, Evropske Komisije i CARE. U ovim projektima dvadeset žena će imati priliku za ostvarenje svog biznis plana u iznosu od 2000 eura.
Ka projektujra ćerdon ano Nikšićo te ane Pljevlja, a ćedol gija kaj 20 džeja len duj milje ali na ane love no ane kuva so mangle e biznis planoha, sah lijah katar o februaro akale bršehko, a po starto seha 59 džeja kaj mangena te ćeren bući, katar save o projektno timo CRI , katar save lijam 40 džejen save nakle prvo treningo kaj škurisarde e biznis planujra, amen sikadam len te lačaren ku planujra save bišaldam e komisijahke ane Bosna te Hercegovina. Pale kuleh e nezavisno komisija ćerdi katar e institucije kaj birosardah 20 džejen te akana ćidah o materijali, patave iliso rodije ane pire planujra. Akuva ka bišalah palpale te von ka ćinen len. Angle mangah te ćerah zadruga, sar po pravo vah šaj pomožisarah len te ikanen po tržište. Mangah kuva te ćerah ke bare marketujra, sar kaj džanen hi predrasude karing kaja populacija. Agija ka dah len vah ane bićindimata.
Pored ovog projekta tu je i projekat osnonog obrazovanja podržanog od strane Romskog edukativnog Fonda, odnosno prećenje 190 učenika u dvije osnovne škole u Nikšiću, gdje su podijeljeni 42 kompleta knjiga i 182 kompleta školskog pribora. A pohvalno je to što u ovoj školskoj godini nije zabilježen ni jedan drop out.
Ano CRI sem sar medijatori, po projekto kaj dah majbut dži ke redovno sikimata.
Vaćar ameje sohke hi lačhe te aveh medijatori?
Pa akava hi bitno jer amen sam maškar e čavre te e roditejlja te e sikavni. A ano Cri mutavah so hi bitno te džah angle karing o Socijalno ili kana e čavre ni džan ane sikavne.
Sar hi jek tumaro djiveh, ane gaćhi phere džan, save sikavne . so ćeren?
Projektoha džah ane duj sikavne, Mileva Lajović Lalatović te O.Š. Olga Golović a majbut čavre Roma te Egipćaja hi ane prvo. Kute hi amen 150 čavre, a kute hi von andar e trin phere, me te mo kolega džah sar e čavre živin. Vov džal ane jek a me sam ane akala duj ali gija kaj hi amen isto numero čavrengo. Ane dujto sikavni Olga Golović hi amen 28 čavre, kute džah pe smjene je hi vov prvo smjena a me dujto. Ane Olga Golović džah jek dhrom ano kurko dikah e čavren te dah vorba e razrednonaha. Kana dikhah pajrimata onda dah vorba i e roditeljenca te e čavreha.
Sar hi e čavrenge kana sen tumen lenca?
Ameen e projektoha lijam katar o januaro, te dijama vorba e sikavnaha Mileva Lajović llatović me te mo kolega ane sikavni avah apo trin sahata, te gija te dikah so ćeren. Akava brš katar o septembro ćerah samo vorba e pedagoha, sah mangena te irisavah sar kaj seha jer gija šaj dikaha so ćeren, a majphare hi e čuvrenge ano 6,7 kana hi e činade prandimata kaj lenge činaven. A akatar o januaro amen inaj ni jek čavro ni muklah e sikavni. Seha kaj inaj seha svako djiveh ane sikavni ali katar o septembro nijek ni muklah e sikavni. Pa i kulen kaj irisalje andar e Germanija. Škurisardam i e primarni čavren, te hi amen jek 33-34 čavre.
