Jezik je sastavni dio jednog naroda. Kao osnovna odlika njegovog idenditeta. U Strategiji za poboljšanje Roma i Egipćana u Crnoj Gori 2016-2020 je prepoznato da je potrebna standardizacija Romskog jezika. U ovom dokumentu je kao mjera poboljšanja trenutnog stanja, kao motivacija za uspjeh, najboljim učenicima završnih razreda osnovnog obrazovanja obezbijedjena su zimovanja i ljetovanja.
Kana dah vorba andar andar e romani populacija ane Crno Gora onda mangav te vaçarel o Dr. Suad Numanović
Ministripe pale isanohke čačimata
vaćarav ka majpalune brš ćerdol pe integracija ane Crno Gora, lačardam lenge lila, socijalno čačimahko arahkipe, a kuva so mangah akana te ćerah majbut hi o sikipe ke Roma te Egipćaja. E integracija našti ćerah bi sikavne Roma.kulehke svako brš hi amen sa majbut čavre ane sikavne, ane anglune, maškarune te pe fakultetujra, a sa maj chra hi amen čavren kaj muken e sikavne, von sah amenca majzgono te majhoma ka lačaren a kana dah vorba andar o sikipe te mutavav tumeje kaj arakhah i e romani čhib, kulehke ćerdam i o bukvari romano, o romano – crnagorahko alavari, te gija te lah te arakhah e romani čhib ane kampujra te kursujra sar kaj hi pe Ivanovi Koritujra, ili lengo umilajehko kampo ane Bečići ćerah majlačeh. Kute šaj majlačaren pi čhib, a angle lenca ka ćerah po lačho vah anahle pe majšukar dhrom. Te mutaven e manušenge kaj hi bižaj te sikavne Roma, te te dikah sah kaj hi e sikimata dhrom dži ke integracija. A ku slika kaj e Roma živin pe melale te bilačhe thana ka lačhardol te ka iklen katar ku than kaj hi akana. Ma kana sema pe Ivanovi Koritujra diklem ka čhavren diklem kaj inaj samo šukar no i bižaj čavre kaj mangen te džan pe majbare sikimata te pomožin i pehke i pe pherehke.
Letnji kamp nije jedina akcija koju ovo Ministarstvo realizuje, ali kako djeca kažu, jedno je od najljepših.Jel katar len vaćarel:
Mo anav hi Kuštrim te avav andar e Berane, ane sikavni Radomir Mitrović te ano injato razredo sem. Lečhe hi maje akate te majlačhe hi o sport. Milo avela maje te ćerav e maškaruni sikavni sar kuvari ali te lačarav e vordonah.
Gdine Šahman šaj mutaven ameje so ćeren ka čavre akate?
Ramiz Šahman andar o Ministripe pale isanohke čačimata mutavel :
Ka čavre hi akate efta djive te hi len sport te ćelimata, terenujra hi len palo fudbal, košarka, odbojka, tenis te šaj ćelempe na samo von peha no i čavrenca kaj hi akana akate po odmaralište.
Ćelenape sah ka čavre?
Ćelenape sah, te lačhe seha a kuva hi lačipe lenge roditeljengo te sikimatengo.
Save seha majlače aktivnostujra?
E ćelimata bi granicengo seha lenge majšukar, diskoteka e kina, seha fijeso majphare lenge?
Pa phirena svako djive, phirena i po efta kilometrujra, seha amen animatori kaj del amen e ustnova Lovćen-Bečići, te zahvaliama andar o Ministarstvo lenge, kaj ćeren te avel ameje majlačhe akate.
Mangen te dikhen još khanči?
Adjiveh mangah te dikah o Mauzolej, e Vladarehko e Crno Gorahko, Petra II Petrovićeh Njegošeh, onda o Muzeji e Kraljohko Nikolahko pe Cetinja, te e Njegošehko ćher pe Cetinja.
Romski jezik nije standardizovan u Crnoj Gori, iako ima zakonskih uslova da ga ima u obrazovanju i u sudstvu, nedostatak je stručan kadar. Jedan od načina poboljšanja ovog stanja jeste osposobljavanje kadra koji bi mogli da predaju u obrazovanju a trenutno je to moguće samo na neformalnim časovima.
Me sem Serdjan Baftijari te studento sem pe politički nauke, smjero e maškarunopherehki diplomatija. Pe trito brš sem a akate sem sar edukatori, ane neformalno sikimata sikavav e rromani čhib e historija te kultura.
Gaći hi džene pe ka časujra?
Dešušov džene akava brš...
Hi fijeko kaj hi prvo dhrom?
Majbut džene nakle akava a hi amen i neve akava brš, ni džanen sah jekvareh e romani čhib, kulehke ćerah te sikavah e anglune vorbe pe romani te dah vorba majbut andar e historija te kultura e romengi. Te džanen katar aven e Roma, sar amari čhib naklah andar e vjekujra.
Šaj vaćarena ameje chra majbut andar e romani čhib?
E romani čhib hi katar e majphurane čhiba, indoarijsko čhib, andar o Sanskrito.
Sar e čavre istarde ka časujra?
Pa nesave ni ašunde andar ka čhib, šaj vaćarav kaj hi interesantni te sikon. Sah mangen te sikon te bilačhe hi kaj inaj ane sikavne gija fijeso makar fakultativni časujra. A inaj amen standardizuvime čhib ali kuva ka lačardol, hi amen alavari, bukvari te polokhe ka sikolpe i ane sikavne.