Romani čhib hi jek katar e čhiba kaj inaj škurime po standardo. Inaj seha nikad ćerdo te avel jek standard jer e romani hib seha pe sah e pere ane evropa ane but dijalektujra. Kulehke našti ni ćerdilah jek standardizacija te jek dijalekto, a našti ni ćerdol te avel amen jek romano čhib kaj šaj i delpe vorba ni kaj niašti te škuripe ano lil hi još jek činjenica,kaj hi e romani čib hamime e lokalne čibaha,čibaha kaj ku roma živin von katar len len e alava kaj inaj len ane piri čhib.
E čhib hi element nacionalno te kulturahko identiteto e romengo te kulehke kana vaćaren kaj inaj e romen lengi ćhib pe bilo savo vah, kuleha panden amaro isanohke čačimata, identiteto te pagen sah so hi ameje garantuvime ane brojni maškaruneperenge lila.
I PAŠE KUVA KAJ ADJIVEH HI BUT ROMANE DIJALEKTUJRA-DELA VORBA O RADE UHLIK ANE TRANDANGE BRŠ ANE KA VIJEKO KAJ NAKLAH, INAJ SUMNJA KAJ MAJANGLAL SEHA SANO JEK ROMANI HIB. HI DOKAZUJRA KAJ E ČHIB PAŠI JEK NEVE HINDUSENGI DIJALEKTUJRA. MAJPAŠE HI LENGE O DIJALEKTO E ROMENGI ANDAR E JERMENIJA. DIJALEKTO E AZIJAHKE TE SIRIJAHKE ROMENGI MAJCHRA LIČI AVERE DIJALEKTUJRA ROMENGI.
KULA KAJ RODENA E ČHIB AVILE E GUĆAHKE KAJ VON HI ANDAR E INDIJA, IAKO VON DENA VORBA KAJ HI ANDAR O EGIPTO . MAJZANIMLJIVO HI KAJ E MAJČISTO ROMANE DEN VORBA E ROMA KAJ HII ANDAR O VELS ANDAR E ENGLESKO.
ANE AMARI DRŽAVA-MISLIJAPE PE KRALJEVINA JUGOSLAVIJA O G. UHLIK MALADAH TRIN ROMANE DIJALEKTUJRA- JUŽNO-TURSKO, SRPSKO-CENTRALNO TE ŠILALE ZAPADNONE RIGAHTE-HRVATSKO SLOVENAČKO.MAJBUT SEHA E GADŽIKANE A MAJCHRA TURSKI ROMA. SAR KAJ VAĆAREL O MIKLOŠIĆ, ANE EVROPA POSTOJI JEK 15 DIJALEKTUJRA.
E čiba te phere ane kaj e roma živin utičisarde pe langi čhib te voj inaj gija sar kaj dena vorba lenge purane andar e indija. Manbare promjene DIJE ANO ALAVARI TE ANE LEH HI AKANA BARO BROJO AVERE ALAVENGO TE NAŠTI DIKLJOLPE SAVE HI ROMANE A SAVE INAJ. KULEHKE AKANA HI BUTBARO BROJO ROMANE DIJALEKTUJRA KAJ E VAKTOHA GIJA LIJE TE AVEN DUR JEK JEKHEHTAR TE NAŠTI RAZUMIN SO DEN VORBA MAŠKARAPE. O RAJKO DJURIĆ, ANE PIRI GRAMATIKA E ROMANE ČIBAHKI VAĆAREL KAJ HI O ROMANO NAE KU REZULTATUJRA ISTRAŽIVANJOHKI VOV HI JEDINSTVENO. TE KAJ HI MAJPURANO NO SO VON SEHA GUĆAHKE.
MORA TE VAĆARAH-KAJ KAJ E PRAVO ČHIB KASAVOL.DEL VORBA O RAE UHLIK, E GADŽENGE ALAVA HAMINPE, MELJAREN AMARI ČHIB, JOŠ CHRA NI KA DŽANAH LE SAR SEHA. A E ROMA LEN E ALAVA KAJ MAJLOHKE ŠAJ DEN VORBA, ĆEREN ČHIB KAJ HI LENGE LAČHI TE NAČINOHKE KAJ VON ŽIVIN.
E ROMENGE SEHA LAČHE E PURANE ALAVA KAJ ŠAJ DIKENA VON PEEH. ISKUSTVUJRA TE POSLOVICE LENA SAR PIRE-E ČINJENICA KAJ SEHA NOMADUJRA INAJ SEHA LEN LONGO ĆHER TE PHUV, VJEKONENCA AVER SEHA GUĆAHKE KAJ VON DEN VORBA VARESAVE ŽARGONOHA, HIB KAJ VON IKANDE TE NA AŠUNENA LEN AVER. KATAR KA 15 DIJALEKTUJRA ANE CRNOGORA DELPE VORBA JEKHEHA ANE DUJ VARIJANTE,HAMIME E GADŽIKANEHA ILI ALBANSKONE ČIBAHA. GURBETSKO DIJALEKTO MALADOL PE PE BUT THANA A LEH LAČARDAH O OTOMANSKO CARSTVO. ANAV GURBETUJRA I ĆEREL E TURSKI ALAVA. KO ŠKALJIĆEHKO LIL ŠAJ MALAVAH-GURBET HI KUVA KAJ SKITOJ KATAR E TURSKO ALAV GURBET A KA ARAPSKO ALAV GURBA ZNAČI KUVA KAJ ŽIVI ANE AVEREHKI PHUV-ISANO KAJ HI KORKORE. A GURBETIN VAĆARDOL KAJ HI KALO ROM TE KAJ HI AVEREČANDEHA KATAR O PARNO ROM.-ŠKURIPE KATAR O ABDULAH ŠKALJIĆ-TURCIZMUJRA ANO SRPSKOHRVATSKO ČHIB,SVJETLOST SARAJEVO ANDAR E 1965 BRŠ
O Romima poslednjih godina sve više se bavi i naučna i stručna javnost, ojačavaju se pokreti i organizacije kako bi se sačuvao poljuljani kulturno istorijski razvoj i pokašala sačuvati tradicija „pravog čovjeka“ što u stvari znači pojam „Rom“ prema jeziku Manuša. O RAE populacji u Crnoj Gori, poslednjih godina sve više pronalazimo različita istraživanja koja dosta često nemaju osnovu i nijesu postupno i metodološki uradjena. Istraživanja ove vrste su rezultat trenutne potrebe za nekim najčešće finansijskim razlogom postojanja.
Dosadašnja istraživanja nijesu u dovoljnoj mjeri zastupljena i rezultat su najčešće nedovoljnog poznavanje tradicije, kulture i običaja Roma.
Nepoznacima koja je postojala oko dolaska Roma na prostore Evrope pa i Crne Gore dugi niz godina je bila tema koja nije zaokupljala pažnju javnosti. Medjutim, pod stavom medjunarodne zajednice koja ima jak uticaj na zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji polako se budila svijest opšte javnosti o našim sugradjanima, njihovoj kulturi i običajima.
Sve do XVIII – XIX vijeka porijeklo Roma i njihov put u Evropu bili su nepoznanica za naučnu javnost. Pošto nije bilo validnih podataka i naučnih pisanih izvora, ili je taj broj bio veoma mali, nije se pouzdano moglo utvrditi, ni preko jezičkih obilježja dijelom i antropoloških crta ličnosti neka posebna sličnost romske populacije sa nekim društvenim grupama pa i narodima. Na osnovu dosta naučnih pretpostavki, nekih pisanih tragova i obilježja pronadjenih kod drugih naroda, došlo se do zaključka da Romi vode porijeklo iz pokrajine Pendžab u Indiji. Dug put prema Evropi vodio je preko Vizantije i Persije. Za nas je najbitnija grupa koju neki autori nazivaju "južna grupa" koja se kretala tokovima Tigra i Eufrata. Jedan dio ove grupe se uputio ka Crnom moru, a drugi prema Siriji. Najveći broj plemena je stigao u azijsku Tursku. Najjužnija grupa je nastavila put uz Sredozemno more, preko Palestine i Egipta, duž sjeverne afričke obale sve do Gibraltara i Španije. Grupa koja je ostala u Turskoj je prešla Bosfor i stigla je na Balkan U nekoliko različitih dostupnih tekstova pominju se tri različita puta dolaska Roma, ali jedno je sigurno kako je preko prapostojbine i Centralne Evrope bilo mnogo oružanih sukoba, ratova i egzodusa od prilika koje su tada diktirane bilo je više pravaca kretanja današnjih Roma. Pretpostavlja se da su uzrok bili česti ratovi i upadi raznih osvajača, prvenstveno Mongola u IX i X vijeku. Kao jedan od glavnih neprijatelja Roma uzima se Mahmud Gazni (XI vijek) Ovim putevima kroz seobe, Romi su tražili put od uništenja. Jedini put bila je migracija. I ako se oduvijek vjerovalo da su seobe Romske populacije karakteristika njihovih identitetskih specifičnosti može se na osnovu logičkog suda i niza istorijskih činjenica donijeti zaključak da su nastojali samo da se spase od uništenja.
Da nije bilo ovakve pokretljivosti i volje za opstankom Romi bi sigurno nestali kao i veliki broj plemena i naroda kroz istoriju.
Prema istraživanjima Andrije Jovićevića i postojanju veoma skromne materijalne kulture dolazi se do zaključka da su Romi u Crnoj Gori došli kao robovi na brodovima Gusara. Prije pet vjekova pojavili su se na prostorima Herceg Novog, Bara i Ulcinja. Radeći na gusarskim brodovima i živjeći „robovskim“ načinom života, preci Roma naučili su mnoge zanate. Veoma često su prodavani kao bilo koja roba, bili su podvrgnuti veoma teškom i napornom radu.
Na izgradnji hercegnovske tvrdjave postoji pisani dokument iz 1508 godine, koji potvrdjuje prisustvo Roma u Crnoj Gori.
Romi su se u nekim crnogorskim gradovima ali sa nekim izuzecima već emancipovali i integrisali u društvo, posebno u južnim i centralnim djelovima Crne Gore, gdje su se i prvo naselili.
Duga putovanja i dodiri sa kulturama, običajima i načinom života raznih naroda imali su nesumljivo bitan uticaj na promijenjena identitetska svojstva naroda. Romi su, za razliku od drugih naroda koji žive u Crnoj Gori, u znatno složenijim životnim uslovima i problemima. Oni zaostaju u većini vidova emancipacije. Vjekovna izolacija ih je natjerala da se iznutra čvrsto integrišu, sačuvavši kulturni identitet i životni stil.
Svi narodi koji gube nacionalni identitet ustvari postaju samo grupe stanovnika, bez identitetskih svojstava, kulture i običaja ili samo stratumi u naučnom istraživanju. Medjutim živjeći u tako surovim uslovima Romi su ipak zadržali osnovna obilježja vjere, kulture, tradicije i običaja. Velika obaveza na čuvanju identiteta je suzbijanje etničke mimikrije.