Oko 21.000 interno raseljenih Roma u Srbiji živi ispod praga rizika od siromaštva, pokazuju rezultati istraživanja UNHCR-a.
Istraživanje "Procena potreba interno raseljenih Roma" u Srbij je za UNHCR sproveo Cesid u 18 opština Srbije na uzorku od 800 domaćinstava interno raseljenih Roma i 400 domaćinstava Roma koji žive u njihovom neposrednom susedstvu.
Prema istraživanju, svega 2,4 odsto, odnosno 550 interno raseljenih Roma želi da se vrati u svoje domove na Kosovu i Metohiji, a kao glavni razlozi zbog kojih ne žele da se vrate su loša bezbednosna situacija, strah od diskriminacije i etničkih sukoba, kao i bolji uslovi života u Srbiji. Šef predstavništva UNHCR'a u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je da je ovo "važna tema jer je od konflikta na Kosovu prošlo 16 godina, međutim šanse za povratak su ograničene, a želja za povratkom nije visoka". Dodao je da se podaci iz istraživanja moraju iskoristiti na najbolji način kako bi bila pružena podrška i unapređni uslovi za dostojanstven i produktivan život. Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić rekao je da je romska nacionalna manjina prepoznata kao "posebno ugrožena kategorija interno raseljenih lica". "Ukupna aktivnost na Kosovu i Metohiji je istorija jednog velikog neuspeha svih učesnika", rekao je Cucić, dodajući da su "najteže pogođeni oni koji su najranjiviji u svemu tome". Prema njegovim rečima, iz budžeta su izdvojena četiri miliona evra za pomoć interno raseljenim Romima, a Komesarijat radi na unapređenju njihovih uslova za život i društveno-ekonomskog položaja. "Povratak je godinama opadao jer Kosovo nije sagledalo problem na pravi način", rekao je član Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine Ljuan Koka, dodajući da je zbog "nemogućnosti da im se pomogne, ogroman broj Roma odlazi iz Srbije u zapadnu Evropu". Na konferenciji su predstavljeni modeli podrške u vidu izgradnje novih stambenih jedinica, seoskih kuća sa okućnicom, socijalno stanovanje i dodele građevinskog materijala za adaptaciju postojećeg objekta, uz ekonomsko osnaživanje. Prema istraživanju, najviše interno raseljenih Roma se nalazi u Beogradu i Vojvodini, a više od dve trećine njih vidi zaposlenje kao rešenje svojih problema.